Прскалице за ватрудизајнирани су да реагују на топлоту, а не на дим. Овај принцип рада помаже систему прскалице да реагује директно на пожар који се развија, док истовремено смањује непотребну активацију узроковану димом, прашином или другим честицама у ваздуху.
Типична прскалица са стакленом сијалицом садржи течност{0}}осетљиву на топлоту унутар затворене стаклене сијалице. У нормалним условима, сијалица остаје нетакнута и држи прскалицу затвореном. Када се пожар развије, растуће температуре око прскалице загревају стаклену сијалицу. Када околна температура достигне номиналну температуру активације прскалице, течност се шири и изазива ломљење сијалице. Прскалица се затим отвара и омогућава да вода излази кроз дефлектор.
Температурна оцена је важан део избора прскалице. Уобичајене оцене укључују 57 степени, 68 степени, 79 степени и 93 степена, у зависности од дизајна и примене прскалице. Одговарајућу температуру треба изабрати у складу са очекиваном температуром околине и захтевима пројекта.
Активација топлоте такође пружа важну предност у односу на детекцију дима. Дим може проћи кроз зграду пре него што ватра стигне до подручја у којем је постављена прскалица. Ако су прскалице дизајниране да се активирају на основу дима, могле би непотребно испуштати воду у ситуацијама када има дима, али нема довољно топлоте да укаже на пожар на локацији прскалице.
Због тога прскалице и детектори дима имају различите улоге. Детектори дима имају за циљ да обезбеде рано упозорење, док су прскалице дизајниране да контролишу или сузбијају пожар када довољно топлоте стигне до прскалице.
Разумевање односа између осетљивости на топлоту, оцене температуре стаклене сијалице и активације прскалице је важно када се бирају противпожарне прскалице за комерцијалне, индустријске, магацинске и друге апликације за заштиту од пожара.
